U petak, 28. marta, prostor Kulturnog centra “Klare i Rose” u Subotici postao je mesto susreta i razmene ideja umetnika, kulturnih radnika, istraživača, ali i predstavnika akademskih institucija i civilnog sektora iz cele Srbije.

.

Ova svojevrsna nacionalna konferencija okupila je aktere koji u svom radu nastoje da ožive javne prostore kao tačke susreta i zajedničkog delovanja, koristeći umetnost i kulturu kao sredstvo promene.

.

Prvi deo dana bio je posvećen prezentacijama partnera iz Grčke i Portugala, koji su predstavili inovativne metode angažovanja zajednice kroz umetničke intervencije u javnom prostoru.

.

Posebnu pažnju privukla je saradnica Rejčel Klipa iz Pitsburga (SAD), koja je predstavila inicijative finansirane iz državnih i gradskih budžeta, a koje su deo kulturne politike njene zemlje. Kroz ove primere, učesnici su imali priliku da sagledaju kako sistemska podrška može doprineti dugoročnom održavanju i oživljavanju javnih prostora.

.

U drugom delu dana, kroz diskusiju i umrežavanje, učesnici su istraživali kako se kontinuirano baviti upotrebom javnog prostora i kako prevazići izazove koji se pojavljuju u ovom procesu.

.

Glavni problemi s kojima se suočavaju oni koji žele da sprovedu umetničke akcije u javnom prostoru odnose se na privatizaciju javnog prostora od strane pojedinaca, administrativne prepreke i rigidne zakonske regulative, odsustvo institucionalne podrške za umetničke inicijative, samovolju određenih struktura moći koje utiču na donošenje odluka, konstatovali su učesnici diskusije.

.

Kao ilustrativan primer, naveden je Festival “Rekonstrukcija” koji je do 2020. godine imao sve potrebne dozvole za oslikavanje murala u Beogradu. Ipak, zbog pritiska nezadovoljnog komšije, pozvana je policija, a organizatori su morali da plate kaznu jer zakon nije prepoznavao mural kao validnu umetničku formu u javnom prostoru.

.

Sličan problem istaknula je i učesnica koja organizuje street art ture u Beogradu koja kao kulturna radnica nije smela da održi predavanje na otvorenom bez prijave javnog skupa, dok joj je dobijanje licence turističkog vodiča omogućilo da nesmetano organizuje događaje.

.

Diskusija je pokrenula ključno pitanje: za koga osvajamo javne prostore?

.

Umetnici i kulturni radnici su prepoznali da njihovo delovanje nije samo estetska ili politička gesta, već aktivno učešće u oblikovanju društva.

.

Uočeno je i da određene navijačke grupe imaju vlast u pojedinim delovima gradova, gde umetnici ne smeju da se izraze zbog dominacije lokalnih navijačkih struktura, gde se grupa složila da su i navijači deo zajednice.

.

Kao primer snažne umetničke intervencije u javnom prostoru, istaknuta je i vizuelna strategija studentskih protesta. Kolektivno potpisani murali, umetnički performansi i transparenti postali su deo savremene realnosti, a akcije javnog čišćenja prostora koje studenti sprovode pokazuju njihov posvećen odnos prema zajednici.

.

Učesnici konferencije složili su se da je za značajan pomak potrebno udruživanje svih sektora – privatnog, javnog i civilnog – uz odgovorno i solidarno delovanje.

.

Zaključak skupa bio je da su građani već aktivni činioci društva i da ih treba ohrabriti da nastave sa svojim inicijativama, dok kulturni sektor ima zadatak da podstakne participaciju građana i pronađe kreativna i neočekivana rešenja koja će doprineti oživljavanju javnog prostora kao prostora susreta, izraza i zajedničkog stvaranja.

.

Ova konferencija održana je u sklopu projekta Unfold, sufinansiranog kroz program “Kreativna Evropa”. Projekat koordinira Udruženje građana “Klara i Rosa” iz Subotice, u saradnji sa organizacijama Imminente iz Portugalije i Balkan Beyond Borders iz Grčke.

.

U narednom periodu biće raspisan poziv za ukupno 12 umetnika iz Srbije, Portugala i Grčke koji će proći kroz devetomesečni program, sa finalnom petodnevnom rezidencijom. Ukupno četiri umetnika iz Srbije učestvovaće u programu, od kojih će dvoje realizovati umetničke intervencije i rad sa zajednicom u Grčkoj, a dvoje u Portugalu. Istovremeno, Subotica će ugostiti dva umetnika iz Grčke i dva iz Portugala, pružajući im priliku da kroz interakciju sa lokalnom zajednicom doprinesu umetničkom životu grada.

.

Tekst je preuzet sa sajta maglocistac.rs