Smrt predstavlja ključnu zagonetku za čoveka. Odgonetajući smrt, čovek raznih epoha se suštinski postavlja prema sopstvenom postojanju. Ogledajući se u predstavi smrti, čovek sebe doživljava kao večnu dušu ili konačni organizam, na primer. Savremeni čovek, pak kao da je svoj odnos prema smrti proizveo u strah od života, te svoj odnos prema sebi odredio kao strepnju, ne više tako često u istoriji postavljanu prema onome što smrt nosi, već, naizgled apsurdno, prema onome što život nosi. Da li je ovaj naizgled apsurd posledica suočavanja sa apsurdom (besmislenošću) postojanja usled napuštanja tradicionalnih odgovora, ili je rezultat nedovršenog nihilizma usled čega živimo u procepu između nasleđenih a obesmišljenih odgovora i novih još nejasnih rešenja…

A beszélgetést Boris Čegar filozófiaprofesszor vezeti.

.

A program támogatója a @guerrillafoundation

.

#agora #klarairosa #boriscegar #subotica #communitybuilding