„Ruke ti ne trebaju dok u njima ne obitavaju makaze i skalpel. (sem da grliš decu, ako ih imaš. Ili kuče, mače, armadila.)

Veština može posetiti tvoju dobrohotnost, hrana ne sme napustiti tvoj stomak.

Ruke neka plešu, ulepe se lepkom, selotejpom, pljuni ako treba, odmeri snagu grlom. Ili nemoj.

Pevaj i kada ti do pevanja nije. Pripremi se da jednog dana putuješ u Mongoliju. (Sion, za autora.)

Nespretnost je samo privremeni nedostatak pažnje. Ne-spretnost je suzdržana volja i sagledavanje lepog u nečemu što će (možda) da padne sa litice ili da se oklizne na zaleđenu baricu i udari krajičak lobanje. Sve će biti i neće biti u redu – do tebe je. Autor nastrada i potom napravi kolaž. Toliko je prosto.“

~
Daniel Tikvicki (1989-2089) je subotički multimedijalni umetnik. Ponekad ni sam nije siguran od čega počne i u čemu završi. Voli umetnost, dobru diskusiju i da orobi frižider u naletu nezaustavljive gladi. Ili trkne po burek u 00:30 noću. Kolaži su mu strast već deceniju, bio je izložen, zaražen i rezaražavan svim mogućim diskursima i pokretima u umetnosti, ali su se Dada i Fluxus (minus Yoko Ono) zadržali. Ostalo je u oku i kosi posmatrača (ako je ima).