NOĆ MUZEJA: MARIJANA MARKOSKA – SVETLA PROŠLOST, BLISTAVA BUDUĆNOST

U subotu, 18. maja od 20 časova, u sklopu Noći muzeja, Klara i Rosa (Petefi Šandora 15) predstaviće izložbu umetnice Marijane Markoske pod nazivom „Svetla prošlost, blistava budućnost“. Izložbu će otvoriti subotička umetnica Jelena Grujičić, a program će trajati do ponoći.

.

Na izložbi Svetla prošlost, blistava budućnost Marijane Markoske biće predstavljeni radovi koji su nastali u periodu od 2007. do 2023. godine. Izloženi radovi otvaraju prostor za kritičko preispitivanje dvostruke uloge kulture sećanja kao tranzicijske paradigme, koja nam sa jedne strane zbog zagledanosti u prošlost zamagljuje sadašnjost, a sa druge ukazuje na emancipatorski potencijal i otvara pogled ka horizontu budućnosti. U svojim radovima, Markoska uspostavlja otvoreni dijalog sa antičkom, modernističkom, masovnom i undergound kulturom, brišući konstruisane odnose “visoke i niske umetnosti”, poigravajući se sa njihovim različitim medijskim pojavnostima.

.

Operacija slika

.

Video, 4:3, 1’ 11”, 2009.

Operacija slika je kolaborativni video rad Marijane Markoske i Katarine Kaplarski Vuković u kojem iz donjeg rakursa posmatramo umetnice koje proizvode sliku u mediju pokretne slike. Performativnim pokretima kistom, dletom, prstima, u kapljicama i pastuoznim nanosima oslikavaju sliku na staklu koju po završetku procesa brišu ubrusom. Crno-beli snimak ove akcije ostavlja posmatrača uskraćenim za boje koje su osnova slikarstva. Ovim naizgled jednostavnim gestom, one ispituju poziciju slikarstva u savremenoj umetnosti i društvu, postavljajući ga u njemu nesvojstveno stanje privremenosti. Na ovaj način, ekran kao fiktivni zid između umetnica i posmatrača istovremeno je mesto nastanka i nestanka slike, prikazujući društvo u dvostrukoj ulozi – onoga koji svojom dinamikom prevashodno obesmisljava proizvodnju sadržaja, istovremeno radeći na njegovoj reanimaciji.

.

Pozdrav (Džordž Bernard Šo)

Dvokanalna video instalacija, 16:9, 5’ 09”, 2007.

U dvokanalnoj video instalaciji Pozdrav (Džordž Bernard Šo) prvi video je pronađeni snimak govora poznatog pisca i zagovornika eugenije, koji je nastao pri njegovoj prvoj poseti Sjedinjenim Američkim Državama, dok na drugom videu gledamo Markosku koja reizvodi njegove gestove čime dodatno skreće pozornost posmatrača na njegov govor. Džordž Bernard Šo govori o slavi ali i o tome da posredstvom kinematografa kao medija njegovi čitaoci mogu da ga vide i steknu realniju predstavu o njemu. U snimku napravljenom 1929. godine, on se obraća neodređenoj publici u budućnosti i podvlači značaj facijalnih ekspresija kroz navođenje primera namrštenih obrva Musolinija zbog kojih ljudi o njemu imaju pogrešan utisak kao o lošem čoveku, i u jednom trenutku mu i salutira.

.

Dva zida

Digitalnli printovi, 2016/23.

Marijana Markoska je 2016. godine za izložbu Dva zida u CZKD (sa Aurelie William Levaux) omote ploča važnih za pank i novi talas tretirala kao pejzaže koje posećuje, umećući slike svog tela na mesta protagonista ovih slika i ploča. Umnožavajući se i prilagođavajući pozama i stavovima na omotima, Markoska je „proživela” i ovu dimenziju nasleđa pobune koje je njenoj generaciji bilo dostupno na audio kasetama, kompilacijama. Celina iskaza u formatu ploče ili albuma imala je važnu vizuelnu komponentu, u kasnijim formama prenosa na drugi način formatiranu i tretiranu. Parafraze omota ploča postale su mesto upisivanja, provera ima li nas u toj istoriji, da li se prepoznajemo danas u njoj, odnosno da li ima nečega relevantnog u pobuni, muzici i umetnosti za koju smo smatrali da je formativna.

.

Antigena 3D

Video, 16:9, 4’ 34”, 2009.

Lentikularni printovi, 2009.

Digitalni video Antigena 3D prikazuje decu koja interpretiraju odabrani tekst iz Sofoklove Antigone u digitalnom 3D okruženju. Naslov Antigena je višeznačan, i predstavlja igru reči koja, pre svega, asocira na ovu antičku tragediju. U vreme nastanka videa, filmsku scenografiju postavljenu u realnom prostoru sve više menja idealizovano sajber okruženje. Inverzija Markoske sastoji se u tome što se njen kompijuterski genrisani prostor pozorišne kulise u estetskom smislu oslanja na poznate, klasične obrasce. Kako naslovom tako i samim digitalnim medijem, ona ukazuje na eksponencijalni uspon nauke u društvu, od praistorijskog „selektivnog odgajanja” do molekularne biologije i genetike, koje za jednu od društvenih posledica ima i hiperstimulaciju dece.

.

Studije drevnog papira

Digitalni printovi, 2020/23.

Rad Studije drevnog papira, Markoska je prvi put izvela u kulturnom dodatku Beton povodom bojkota grupe pisaca užeg izbora za NIN-ovu nagradu 2020. godine. Ovaj bojkot pojavio se na internetu u formatu JPEG, dakle slike, koja predstavlja iskrzani, stari papir sa nalepljenim spiskom imena pisaca u bojkotu. Format medijske diseminacije bojkota koji nije parodijski konstruisan, već je izabran zbog željenog efekta drevnosti, i stoga je JPEG stari papir prizvan da ponese „pejstovane“ potpise. Uredništvo Betona pozvao je Markosku da istraži drevnost u JPEG formatu i doprinese jednom originalnom studijom koja je štampana na novinskom papiru. U ovoj prvoj  seriji koristila je motive Diznijevih junaka, da bi dalja istraživanja nastavila kroz reference na modernističku umetnost. Umetnica je kao rezultat odmeravanja drevnosti papira i drevnosti njegove virtuelne slike dobila i višak, to jest nesporazume simbola i umetničkih praksi u njihovim svedenim reprezentacijama.

.

Marijana Markoska (1975., Beograd) završila je osnovne studije slikarstva (2001.), magistarske studije digitalne umetnostii (2007.) i doktorske umetničke studije digitalne umetnosti (2011.) na Univerzitetu umetnosti u Beogradu. Koristeći kulturu sećanja, bavi se identifikacijom, ličnim i društvenim identitetom, a kao medijum najčešće koristi kompjutersku umetnost i video, uz povezivanje likovne i vizuelne umetnosti sa popularnom kulturom.